Elementi nebeske sfere

U astronomiji orijentacija po nebu je od suštinskog značaja, iz tog razloga se likovi nebeskih objekata projektuju na zamišljenu sferu-nebesku sferu, kako bi se kasnije određivale sferne koordinate tih objekata. U centru sfere se nalazi Zemlja (posmatrač), dok je prečnik zamišljene sfere beskonačan.

Nebeska sfera je imaginarna rotirajuća sfera jediničnog radijusa koncentrična Zemlji. Svako nebesko telo možemo posmatrati kao da leži na nebeskoj sferi. Položaj svakog tela tada može biti opisan korišćenjem sfernih koordinatnih sistema. Projekcije Zemljinog severnog i južnog pola, kao i ekvatora na ovu sferu nazivamo nebeski severni (Pn) i južni pol (Ps), odnosno nebeski ekvator.

Zamišljenu pravu provučenu kroz severni i južni nebeski pol nazivamo svetska osa, a ona predstavlja zamišljeni produžetak Zemljine ose rotacije.

Zenit (Z) je tačka nebeske sfere vertikalno iznad posmatrača i to je najviša tačka na nebeskoj sferi. Zenit je definisan kao tačka na nebeskoj sferi koja se nalazi na pravcu, a u suprotnom smeru od delovanja sile Zemljine teže u određenom mestu. Na nebeskoj sferi se, na istom pravcu, u smeru delovanja Zemljine teže nalazi nadir (Z’). 

Ravan horizonta je vodoravna ravan na kojoj se nalazi posmatrač, a krug koja ona iseca na sferi se naziva horizont.

Smer stvarnog obrtanja Zemlje za posmatrača sa severne hemisfere naziva se direktni, a suprotan smer prividnog obrtanja nebeske sfere naziva se retrogradni. Zvezde izlaze na istočnoj polovini horizonta i podižu se do nebeskog meridijana, gde dostižu gornju kulminaciju. Zatim nastavljaju kruženje po paraleli i zalaze na zapadnoj polovini horizonta. Donju kulminaciju dostižu na delu nebeske sfere koji je nama nevidljiv (ispod našeg horizonta).

Nebeski meridijan je veliki krug koji prolazi kroz zenit, nadir, severni nebeski pol, severnu tačku na horizontu (N) kao i   kroz južni nebeski pol i južnu tačku horizonta (S). Dakle on prloazi kroz sledeće tačke na sferi: Z, Pn, N, Z’, S, Ps, Z.

RE:12.76h

DEC: +21.83°

Bernikina kosa je jedno od 88 sazveždja koje je piznato od strane IAU(internacionalna astronomska unija) i jedno od retkih koje je ime dobilo po istorijskoj ličnosti, u ovom slučaju to je Berenika II od Egipta. Berenika II  je za povratak svog muža, Ptolemija III  iz pohoda, koji je preuzeo protiv Sirije, isekla svoju dugu, plavu kosu i „priložila“ je boginji Afroditi (grčka boginja lepote,ljubavi,seksa…) Bernika II od 1907. godine ima čak i svoj istoimeni asteroid.

Ovo ne bas sjajno sazvezvežđe je cetrdeset i drugo po velicini i prostire se na 386.475 kvadratnih stepena. Pozicionirano je između Lovackih pasa, Velikog medveda, Lava, Volara i Device…

Zvezde:

Sastoji se od tri glavne zvezde, najsjajnija i najbliža je βcom magnitude 4.3. Trenutno se smatra i potvrđeno je da samo dve zvezde iz ovog sazvežđa imaju svoje planete (HD 114762, HD 108874)

Objekti dubokog neba:

Ovo sazvežđe je bogato galaksijama, ima i zvezdanih jata, a jednim delom se prostire i severni deo devicinog skupa (galaksija). U ovom sazvežđu se nalazi i osam objekata iz mesierovog kataloga (M53,M64,M85,M88, M91, M98,M99,M100).

M53(NGC 5024)-Jedno od najudaljenih zvezdanih jata (čak 58,000 sg od Zemlje). Najsajnije zvezde u skupu su oko 13.8-9 magnitude. Smatra se da su oko 47 zvezda promenjive, i to tipa RR Lire.

M64(NGC 4826) je spiralna galaksija koja se nalazi na nekih 24 miliona sg (od Zemlje naravno). Galaksija je veoma interesanta jer se zvezde okreću u pravcu kazaljke na satu dok se drugi, spoljasnji, deo okrece u suprotnom smeru, najverovatnije je to zbog oblaka plina i prašine. Uzrok ovim pojavam je najverovatnije sudar M64 s nekom mnogo manjom galaksijom. Zbog ovih nepravilnosti je i svemirski teleskop Habl jedno vreme proučavao ovu galaksiju…

M85(NGC 4382) je galaksija otkrivena 1781. godine. Smatra se da se galaksija velikim delom sastoji od starijih žutih zvezda, isto se tako smatra i da je verovatno u nekom kontaktu s galaksijom NGC 4394.

M88(NGC 4501) je jos jedna spiralna galaksija, otkrivena je 1781 godine od strane Čarlsa Mesiera, udaljena je oko 47 miliona sg. I ona takodje pripada devicinom skupu.

M91(NGC 4548)  je poprečno spiralna galaksija udaljena je oko 64 milona sg.  i ona pripada devicinom skupu galaksija

M98(NGC 4192)  je takođe spiralna galaksija, udaljena je oko 60miliona sg

M99(NGC 4254) prvi put otkrivena 1781. godine, nalazi se na oko 60milona sg. Specificna je po tome sto je jedam krak odvojen od drugih,to je zbog jedne tamnnije galaksije, Vigrohi21.

M100(NGC 4321) takodje spiralna galaksija  otkrivena je 1781.godine i ona pripada devicinom skupu galaksija. Galaksija ima dva spiralna kraka.

Meteorski rojevi:

Karakteristike meteorskog roja Coma Berenicids (CBE)

za opsirinije detalje posetite  http://www.imo.net/calendar/2009#table5

za slike zahvaljujem Ljbomiru Đurišću, Aleksandru Zorkiću i NASI

Filip Čolaković